Često postavljana pitanja

Kapara je određena suma novca kojom zakupac garantuje da će u nekom narednom periodu uzeti stan u zajam, a da će zakupodavac baš njemu izdati stan. Služi kao osiguranje i jednoj i drugoj strani od eventualnih promena u izdavanju nekretnine. Ako zakupac odustane od iznajmljivanja stana, zakupodavac zadržava kaparu, a ako zakupodavac odustane od izdavanja stana zakupcu se vraća dupla kapara.

Depozit Depozit je određena suma novca kojom se zakupodavac osigurava da će nekretnina biti vraćena u prvobitno stanje. U slučaju da se nakon izlaska zakupca stan vratio u prvobitno stanje zakupcu se vraća depozit, a u slučajevima kada stan nije vraćen u prvobitno stanje, zakupodavac ima pravo da zadrži deo depozita ili ceo, ako su potrebni veći radovi (ili nisu plaćeni računi). Često se u praksi događa da depozit ostaje zakupodavcu u slučaju izlaska zakupca pre ugovorenog roka zakupa. Neretko se dešava da se zakupodavac i zakupac dogovore pa da taj depozit zameni.

Vlasnička dokumenta su bitan deo prilikom potpisivanja ugovora o posredovanju, kako u zakupu tako i u prodaji nekretnine. Vlasnik nekretnine time pokazuje da je stvarno vlasnik i da ne postoji mogućnost reizdavanja ili neovlašćenog prodavanja tuđe nekretnine. Po Zakonu o posredovanju, Član 23, tačka 2 i 5, zakupodavac ili prodavac je dužan da dostavi posredniku na uvid originalna dokumenta i da mu dostavi fotokopije istih. Vlasnička dokumenta su: vlasnički list, Kupoprodajni ugovor, Ugovor o poklonu, Ugovor o doživotnom izdržavanju, rešenje o nasleđivanju... Ali, tu ne spadaju, na primer, računi za struju i porez, jer ne sadrže sve informacije kao vlasnički dokument. Svaki vlasnički dokument mora da sadrži 5 stvari:

1. ime i prezime vlasnika, koji je i vlasnik predmeta Ugovora o posredovanju
2. adresa nekretnine
3. katastarska parcela
4. katastarska opština

Ovo je ugovor kojim se regulišu prava i obaveze ugovornih strana, u ovom slučaju posrednika i nalogodavca (Zakupodavac, Prodavac, Zakupac, Kupac).

Ugovor o posredovanju, pored prava i obaveza posrednika i nalogodavca, naročito sadrži podatke o posredniku i broju pod kojim je upisan u Registar posrednika. Takođe, sadrži podatke o nalogodavcu, vrsti i bitnim elementima pravnog posla u cilju čijeg zaključenja posrednik posreduje, o visini, načinu i roku plaćanja posredničke naknade, roku važenja ugovora, kao i o vrsti i visini troška dodatnih usluga, ukoliko su ugovorene.

Ugovorom o zakupu i zakupac i zakupodavac, kao ugovorne strane, regulišu svoja prava i obaveze vezane za nekretninu. U njemu se određuje vremenski period zakupa, visina kirije, visina depozita, obaveze obe strane i šta se radi u situacijama kada obaveze jedne ili druge strane nisu ispunjene.

Ugovor o zakupu je dvostran pravni posao (ugovor) kojim se jedna strana (zakupodavac) obavezuje da drugoj strani (zakupcu) preda na upotrebu određenu nepotrošnu stvar ili određeno imovinsko pravo, a zakupac se obavezuje da mu za to plaća naknadu i da mu, po isteku ugovora, tu istu stvar ili pravo vrati.

Šta ako ne želim da prodam nekretninu? Razumemo da se, u slučaju nepredviđenih okolnosti, možete predomisliti i poželeti da nekretninu ne prodate. U tom slučaju, imajte na umu da, pre nego što odlučite da oglašavate Vašu nekretninu, morate biti sigurni u svoju odluku, iz razloga poštovanja našeg vremena, odnosno resursa koji su nam potrebni da bi naš tim izašao na teren i oglasio Vašu nekretninu. Ako odustanete od prodaje, kontaktirajte nas i mi ćemo nekretninu povući iz ponude sa našeg sajta.

Zahvaljujući višegodišnjem iskustvu, naši agenti imaju potrebno znanje i kvalitetne alate za procenu vrednosti nekretnine, tako da Vam apsolutno možemo pomoći i dati procenu vrednosti. Naš cilj je da Vašu nekretninu prodate/izdate, i zato Vas nikada nećemo savetovati da ponudite cenu koja je znatno veća od tržišne i uvek ćemo Vas savetovati da ponudite konkurentnu cenu za Vašu nekretninu koja je u granicama Vaših realnih očekivanja.

Ugovor o posredovanju agencije FRIGO NEKRETNINE nije ekskluzivan, te, za vreme trajanja istog, Vašu nekretninu možete oglasiti putem drugih agencija ili medija.

Javni beležnici prilikom solemnizacije Ugovora o prometu nepokretnosti naplaćuju javnobeležničku nagradu, kao i naknadu troškova nastalih u vezi sa obavljanjem njihovih poslova.

Nagrada javnog beležnika određuje se prema vrednosti pravnog posla, u konkretnom slučaju od kupoprodajne cene nepokretnosti. Napominjemo da je osnov za određivanje ove nagrade tržišna vrednost nepokretnosti, koju javni beležnik može odrediti bez obzira na vrednost koju su prodavac i kupac naveli u Ugovoru, ako ona ne odgovara tržišnoj vrednosti.

Visinu troškova javni beležnik obračunava u svakom konkretnom slučaju.

Stoga, najpouzdaniji način da utvrdite koliko će iznositi troškovi solemnizacije Vašeg Ugovora jeste da tu informaciju zatražite od javnog beležnika koji će istu vršiti.

Na prihod ostvaren prodajom stana plaća se porez na kapitalni dobitak.

Kapitalni dobitak, odnosno gubitak u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, predstavlja razliku između prodajne cene i nabavne cene. Ukoliko stan prodajete po istoj ceni za koju ste ga kupili, ili po nižoj ceni, ne plaćate ovaj porez. Isto tako, niste dužni platiti ovaj porez ni ukoliko ste stan stekli pre 24. januara 1994. godine.

Stopa poreza na kapitalni dobitak iznosi 15%, a poresku prijavu ste dužni podneti u roku od 30 dana od dana overe Ugovora o prodaji kod nadležnog javnog beležnika.

Zakon predviđa i poresko oslobođenje, ukoliko sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti uložite u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva.

Osim toga, prodavac je dužan da plati i porez na prenos apsolutnih prava, čija je stopa 2,5% od ugovorene cene, ukoliko ona nije niža od tržišne vrednosti. Poresku prijavu prodavac je dužan podneti u roku od 10 dana od dana overe Ugovora o prodaji. Međutim, u praksi se najčešće ugovara da ovaj porez plaća kupac.

Nakon što ste prodavcu isplatili kupoprodajnu cenu, ostalo je da učinite još nekoliko koraka.

Da bi stan postao Vaš, potrebno je da u katastru nepokretnosti izvršite promenu vlasnika. To se čini podnošenjem zahteva za provođenje promene u katastru nepokretnosti, zajedno sa pratećom dokumentacijom.

Osim toga, ukoliko ste s prodavcem ugovorili da Vi plaćate porez na prenos apsolutnih prava, potrebno je da, u roku od 30 dana od dana solemnizacije ugovora o prodaji, nadležnoj filijali Poreske uprave podnesete poresku prijavu.

FRIGO NEKRETNINE u saradnji sa OTP bankom, Komercijalnom bankom i Bankom Intesa, omogućava svim svojim klijentima da imaju ličnog bankarskog službenika. Samo je potrebno da nas kontaktirate i da nam date informacije, koje su potrebne da bi bankarski službenik u brzom roku obradio i proverio Vaš zahtev. Bez čekanja u redovima, dobićete brzu povratnu informaciju da li je, i koliko je moguće odobrenje stambenog kredita za Vas.

Naravno, ukoliko želite, možete i sami izabrati banku koja Vama odgovara i uputiti joj zahtev za obradu Vašeg kreditnog zahteva.

Ukoliko ste utvrdili da ste u mogućnosti da uzmete kredit od banke i pronašli ste nepokretnost koju biste kupili, potrebno je da sa prodavcem zaključite i, kod nadležnog javnog beležnika, overite Predugovor o prodaji nepokretnosti. S Predugovorom i kompletnom dokumentacijom o stanu koji kupujete, banci podnosite zahtev za odobravanje kredita.

Po odobrenju kredita, potrebno je da s prodavcem zaključite i kod nadležnog javnog beležnika overite Ugovor o prodaji nepokretnosti. Tom prilikom se najčešće overava i založna izjava koju potpisuje prodavac. Vrlo je važno da znate da su uslovi za odobrenje kredita mnogo oštriji i da je procedura mnogo komplikovanija kada kupujete stan koji nije uknjižen.

Sve prethodno napisano predstavlja vrlo sažet pregled koraka koje treba da preduzmete prilikom kupovine stana na kredit, dok je o svim detaljima neophodno da se raspitate kod banke kod koje ćete aplicirati za stambeni kredit.

Ukoliko ste punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem u Srbiji, i ukoliko od 1. jula 2006. godine do dana overe Ugovora o kupoprodaji niste imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije, i prodavac od kog kupujete svoj prvi stan ispunjava uslove propisane Zakonom o porezima na imovinu za poresko oslobođenje, i to za površinu stana koja za Vas iznosi do 40 m² i za članove Vašeg porodičnog domaćinstva koji od 1. jula 2006. godine nisu imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije, do 15 m² po svakom članu. Iako je obveznik ovog poreza prodavac stana, oslobođenje od poreza skoro uvek u praksi pogoduje kupcu, budući da se iznos poreza obično „prevaljuje“ na kupca tako što se kupoprodajna cena povećava za ovaj iznos ili tako što se ugovara da će kupac platiti porez.

Pod istim uslovima, kupac prvog stana ima pravo i na refundaciju PDV-a ukoliko je stan kupio od poreskog obveznika koji prodaje stanove u okviru obavljanja svoje delatnosti.

U oba slučaja neophodno je podneti odgovarajući zahtev nadležnoj filijali Poreske uprave, za šta preporučujemo angažovanje advokata.

Porez na promet (porez na prenos apsolutnih prava) iznosi 2,5% od procenjene vrednosti nekretnine od strane nadležne republičke Uprave javnih prihoda – poreskog odeljenja opštine gde se nalazi nekretnina. Po zakonu, obaveza plaćanja ovog poreza pada na teret Prodavca, ali je višegodišnja uobičajena praksa da isti plaća Kupac u ime Prodavca, kako bi Kupac imao apsolutnu zaštitu da će porez biti plaćen. Uglavnom, Prodavac izdaje Punomoćje, kojim ovlašćuje Kupca da u njegovo ime reguliše plaćanje poreza na promet apsolutnih prava kod nadležne Uprave javnih prihoda.

Zakonski rok za prijavu plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava je 10 dana od dana overe kupoprodajnog ugovora kod nadležne poreske uprave – poreskog odeljenja opštine na čijoj teritoriji se nalazi nekretnina.

Osim overenog kupoprodajnog ugovora, poreskoj upravi je potrebno priložiti i dokument koji predstavlja dokaz o prethodnom pravnom osnovu sticanja za prodavca (Ugovor o kupoprodaji ili ostavinsko rešenje, u fotokopiji) kojim je on stekao svojinu na toj nekretnini, obavezno sa poreskom klauzulom (pečatom poreske uprave) na istom.

Posle prijema rešenja sa razrezanim porezom, obveznik plaćanja ima rok od 15 dana od dana prijema rešenja da uplati navedeni iznos i dostavi dokaz poreskoj upravi o izvršenoj uplati, kako bi mu se na sve primerke kuporodajnog ugovora stavila klauzula – pečat o regulisanom (naplaćenom) porezu na prenos apsolutnih prava.

Koja dokumentacija je potrebna za prodaju nekretnine? Da bi se neko mogao pojaviti u postupku prodaje svoje nepokretnosti, mora se legitimisati kao Prodavac. Prodavac svoje vlasništvo dokazuje na osnovu pravno validne dokumentacije, koja mora biti u originalima, overena od strane nadležnog suda, sa klauzulama RUJP nadležne opštine da je regulisan porez na promet apsolutnih prava. Potrebno je imati novi izvod iz zemljišnih knjiga-vlasnički list, odnosno, izvod iz lista nepokretnosti. Ukoliko nepokretnost nije uknjižena, neophodno je imati kompletnu dokumentaciju, počevši od prvog do sadašnjeg vlasnika, u originalima, sve overeno, snabdeveno pečatima Uprave prihoda nadležne opštine o regulisanom porezu na promet apsolutnih prava tj, potrebno je da postoji pravni sled od prvog vlasnika do danas, da bi u momentu kada se za to steknu uslovi Kupac, odnosno trenutni vlasnik nepokretnosti, mogao uknjižiti na svoje ime.

Da, strani državljani mogu kupovati nekretnine u Srbiji po principu reciprociteta, što znači da i državljani Srbije mogu kupovati nekretnine u njihovim zemljama.

Zašto je važno da je stan uknjižen? Na uknjižene nekretnine možete staviti hipotekarne ili založne kredite, što znači da željenu nekretninu možete kupiti na kredit preko banke ili firme. Neuknjiženi stanovi time ne gube na vrednosti, niti ih treba izbegavati, jer je sam zakonodavac odredio da nema razlike između uknjiženih i neuknjiženih nepokretnosti, a vlasništvo se dokazuje: validnom pravnom dokumentacijom, overenim kupoprodajnim ugovorom u sudu, ili nekim drugim pravosnažnim rešenjem, u zavisnosti od toga koji je način sticanja nepokretnosti. Ipak, prodavci čije su nekretnine uknjižene imaju više potencijalnih kupaca (keš kupci i kupci iz kredita) pa savetujemo svim prodavcima da uknjiže svoju nekretninu, ako je to moguće.

Prvo je potrebno da objekat, gde se nalazi nepokretnost, bude snimljen i ucrtan, kao i da, za isti postoji pravosnažna građevinska i upotrebna dozvola na ime investitora, koji je sagradio predmetni objekat i, od tog trenutka, overen originalni primerak kupoprodajnog ugovora, kojim će trenutni vlasnik dokazivati svoje vlasništvo. To znači da, ukoliko ne postoji znanje o tome da li je nepokretnost koja je predmet kupoprodajnog ugovora uknjižena ili nije, je prvi korak provera u zemljišnim knjigama, odnosno katastru nepokretnosti. Ako nepokretnost nije uknjižena, pitanje je zašto nije. Ukoliko nije uknjižen čitav objekat, npr. zgrada, potrebno je prvo uknjižiti isti, što bi trebalo da bude obaveza investitora, odnosno onog ko je davao stanove u otkup (za stanove iz otkupa, razume se). Prosto je nemoguće očekivati da vlasnik nepokretnosti ima dokumentaciju koja prethodi otkupu, pogotovo ako govorimo o zgradama starim 30, 40, 50 godina, a koje još uvek, zbog neažurnosti odredjenih opština, odnosno preduzeća-investitora-imaoca prava raspolaganja i korišcenja, nisu uknjižene. Svakako je za uknjiženje, a ukoliko su za to ispunjeni uslovi, neophodno podneti zahtev sa svim traženim prilozima i dokazom o plaćenoj taksi za uknjiženje. Da bi uknjižba bila sprovedena, potrebno je da Ugovor o kupoprodaji sadrži i poresku klauzulu. A, u slučaju da prodavac nije uknjižen kao vlasnik, poresku klauzulu moraju da sadrže i svi prethodni ugovori, odnosno ostavinska rešenja.

U postupku kupoprodaje nepokretnosti, praktična razlika izmedu uknjiženih i neuknjiženih nepokretnosti je u tome što na uknjiženim nepokretnostima možete uspostaviti založno pravo – hipoteku i na osnovu toga dobiti od banke hipotekarni kredit, a za neuknjižene nepokretnosti to, u praksi, još uvek nije moguće. Međutim, neuknjiženi stanovi i time ne gube vrednosti, niti ih treba izbegavati, jer je sam zakonodavac odredio da nema razlike izmedu uknjiženih i neuknjiženih nepokretnosti, a vlasništvo se dokazuje overom kupoprodajnog ugovora u sudu, ili nekim drugim pravnosnažnim rešenjem, isto kao i upisom prava svojine u katastru nepokretnosti.

Isplata kupoprodajne cene vrši se transferom novca sa računa kupca na račun prodavca u banci, a sve u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju. Ovaj Zakon propisuje da se sve isplate, koje prelaze iznos od 10.000€ ili u dinarskoj protivvrednosti, moraju vršiti preko banke. Odabir banke je stvar dogovora između prodavca i kupca. Prodavci nemaju razloga za bilo kakav strah, jer novac mogu podići momentalno. Banka vrši proveru ispravnosti novca i daje garanciju za njegovu ispravnost.

Kada postanete vlasnik nekretnine na osnovu Ugovora o kuporodaji nepokretnosti, overenog u Sudu, jako je bitno da prenesete sve na svoje ime, a to podrazumeva da sve što je vezano za Vašu nekretninu treba da glasi na Vaše ime i prezim

PTT priključak se prenosi sa kupca na prodavca po overi Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, zajedničkim i istovremenim odlaskom kupca i prodavca u korisnički servis PTT-a, gde kupac podnosi zahtev za promenu imena korisnika PTT priključka, a prodavac zahtev za odjavu i preseljenje istog na novu adresu. Neophodno je poneti fotokopiju Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i fotokopije ličnih karata.

Prenos prava korišcšenja EDB brojila vrši kupac, odlaskom u nadležnu službu preduzeća Elektrodistribucije Beograd sa fotokopijom Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i poslednjom uplatnicom o plaćenoj električnoj energiji.

Prenos „Infostana“, odnosno komunalija, vrši kupac odlaskom u nadležnu filijalu Infostana opštine na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi, sa fotokopijom Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Kapitalna dobit predstavlja pozitivnu razliku između prodajne i nabavne cene nepokretnosti. Kad je ta razlika negativna, u pitanju je kapitalni gubitak i ovaj porez neće postojati.

Dakle, kapitalni dobitak postoji kada je npr. kupovna cena stana koju je prodavac platio iznosila 60.000 EUR a zatim je isti stan prodat za 80.000 EUR. Tu nastaje kapitalni dobitak od 20.000 EUR i na taj iznos se plaća porez po stopi od 15 %. Porez na kapitalnu dobit plaća prodavac i to onda, kada u roku od 90 dana, od dana prodaje stana, kupi nekretninu koja je po ceni niža od cene prodatog stana. Porez se plaća na razliku cena ta dva stana u visini od 15 odsto.

Od 06. oktobra 2012. godine, na osnovu Izmena Zakona o porezu na dohodak građana, svi oni koji su nekretninu u svom vlasništvu imali neprekidno, najmanje deset godina, oslobođeni su plaćanja poreza na kapitalnu dobit. Na taj način ukoliko dođe do prodaje takvog stana, vlasnici ne ostvaruju kapitalni dobitak. Takođe, ukoliko cena nove nekretnine bude ista ili skuplja od prodate, onda dolazi do oslobađanja od plaćanja poreza na kapitalnu dobit. “Međutim, kod ovog poreza postoji i jedna važna mogućnost, a to je da ukoliko platite Porez na kapitalnu dobit, jer niste realizovali kupovinu u onom roku od 60 dana, ali je realizujete naknadno, u roku od 10 meseci, možete tražiti povraćaj plaćenog iznosa po ovom osnovu“.

Obavezni elementi svakog Ugovora o kupoprodaji nepokretnosti su oznaka Ugovornih strana, sa svim generalijama, uključujući i matični broj Ugovornih strana (ovo ponajviše iz dva razloga: poreske prijave i zbog uknjižbe), precizna identifikacija predmeta kupoprodaje (nepokretnosti), izjava da je kupac ušao u posed nepokretnosti, iznos kupoprodajne cene, potvrda da je prodavac primio celokupni iznos kupoprodajne cene, saglasnost za uknjižbu kupca kao novog vlasnika (clausula intabulandi), i zaštita od pravnih, odnosno drugih skrivenih mana prodate nepokretnosti.

Ako nepokretnost nije uknjižena, neophodno je pribaviti kompletnu dokumentaciju, počev od prvog do sadašnjeg vlasnika, u originalima, sve overeno i snabdeveno pečatima poreske uprave (tzv. poreska klauzula) nadležne opštine o regulisanom porezu na prenos apsolutnih prava. Znači, potrebno je da postoji pravni sled od prvog vlasnika do danas, da biste, u momentu kada se za to steknu uslovi, kao kupac, odnosno trenutni vlasnik nepokretnosti, mogli istu da uknjižite na svoje ime.

Na osnovu člana 21. Zakona o državnoj upravi (Službeni glasnik RS, broj 79/05), Ministarstvo finansija je dalo objašnjenje u vezi sa oslobođenjem od plaćanja poreza na prenos prava svojine na stanu pri kupovini prvog stana:

Odredbom člana 23. stav 1. tačka 1), a u vezi sa članom 2. stav 1. tačka 1) Zakona o porezima na imovinu (Službeni glasnik RS, br. 26/01, 45/02 SUS, 80/02, 80/02 dr. zakon, 135/04 i 61/07 u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se porez na prenos apsolutnih prava plaća kod prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnosti.

Nepokretnostima se, u smislu Zakona, smatraju: zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanovi, poslovne prostorije, garaže, zgrade i prostorije za odmor i rekreaciju i drugi građevinski objekti, odnosno njihovi delovi (član 2. stav 2. Zakona).

Prenosom uz naknadu, u smislu Zakona, ne smatra se prenos apsolutnog prava na koji se plaća porez na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost (član 24a Zakona).

S tim u vezi, porez na prenos apsolutnih prava plaća se na prenos prava svojine na stanu, odnosno porodičnoj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan) po ugovoru o kupoprodaji na koji se ne plaća porez na dodatu vrednost, osim u slučajevima za koje je Zakonom propisano pravo na poresko oslobođenje.

Oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa prava svojine na stanu fizičkom licu koje kupuje prvi stan, uvedeno je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je objavljen u Službenom glasniku RS, br. 61/07 od 30. juna 2007. godine, a stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja tj. 8. jula 2007. godine.

S tim u vezi, prema odredbi člana 31a Zakona, porez na prenos apsolutnih prava ne plaća se na prenos prava svojine na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi, odnosno svojinskom udelu na stanu ili porodičnoj stambenoj zgradi (u daljem tekstu: stan) fizičkom licu koje kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana), za površinu koja za kupca prvog stana iznosi do 40m2 i za članove njegovog porodičnog domaćinstva koji od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga kupac stiče prvi stan, nisu imali u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije, do 15m2po svakom članu (u daljem tekstu: odgovarajući stan), pod uslovom da:

1. je kupac prvog stana punoletni državljanin Republike Srbije, sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije;
2. kupac prvog stana od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu koga kupac stiče prvi stan, nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije. Porodičnim domaćinstvom kupca prvog stana, u smislu stava 1. tog člana, smatra se zajednica života, privređivanja i trošenja prihoda kupca prvog stana, njegovog supružnika, kupčeve dece, kupčevih usvojenika, dece njegovog supružnika, usvojenika njegovog supružnika, kupčevih roditelja, njegovih usvojitelja, roditelja njegovog supružnika, usvojitelja kupčevog supružnika, sa istim prebivalištem kao kupac prvog stana.

1. licu na osnovu čije prve kupovine stana je jednom ostvareno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ili na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava i člana 31a Zakona;
2. članu porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za koga je jednom ostvareno pravo na refundaciju poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ili na poresko oslobođenje od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava u skladu sa odredbama ovog stava i člana 31a Zakona. Napominjemo da se pravo na poresko oslobođenje može se ostvariti samo na osnovu ugovora o kupoprodaji prvog stana overenog posle 8. jula 2007. godine (član 27. Zakona o izmenama i dopunama Zakona).

• da je punoletno fizičko lice,
• da je državljanin Republike Srbije,
• da ima prebivalište na teritoriji Republike Srbije,
• da u periodu od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji kojim stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije.

• da je član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana, u smislu odredbe člana 31a stav 2. Zakona (kupčev supružnik, kupčeva deca, kupčevi usvojenici, deca kupčevog supružnika, usvojenici kupčevog supružnika, kupčevi roditelji, kupčevi usvojitelji, roditelji kupčevog supružnika, usvojitelji kupčevog supružnika, i sa kupcem prvog stana je u zajednici života, privređivanja i trošenja prihoda i ima isto prebivalište kao kupac)
• da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji kojim kupac stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike Srbije
• da ima isto prebivalište kao kupac prvog stana

1. poresku prijavu na Obrascu PPI 4 Poreska prijava za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava
2. overenu izjavu kupca prvog stana da kupuje prvi stan za sebe i određene članove njegovog porodičnog domaćinstva na Obrascu IKPS PPAP
3. original ili overenu kopiju ugovora o kupoprodaji stana
4. ako kupac prvi stan kupuje samo za sebe prodavac pored poreske prijave i dokumenata iz tač. 1) do 3) podnosi i dokaze iz kojih proizilazi da taj kupac ispunjava propisane uslove iz člana 31a i 31b stav 1. Zakona:
   • izvod iz matične knjige rođenih za kupca prvog stana
   • uverenje o državljanstvu kupca prvog stana,
   • dokaz o prebivalištu kupca prvog stana (overena fotokopija lične karte ili potvrda o prebivalištu);
5. ako kupac prvi stan kupuje za sebe i za određene članove njegovog porodičnog domaćinstva prodavac pored poreske prijave i dokumenata iz tač. 1) do 3) podnosi i dokaze iz kojih proizilazi da su ispunjeni propisani uslovi za oslobođenje od poreza na prenos apsolutnih prava po osnovu prodaje stana kupcu prvog stana:
   • izvod iz matične knjige rođenih za kupca prvog stana,
   • uverenje o državljanstvu kupca prvog stana,
   • dokaz o prebivalištu kupca prvog stana (overena fotokopija lične karte ili potvrda o prebivalištu);
   • dokaz kojim se potvrđuje da je fizičko lice za koga se ostvaruje pravo na poresko oslobođenje član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana, u smislu odredbe člana 31 stav 2. Zakona (npr. izvod iz matične knjige venčanih – ako se pravo na poresko oslobođenje ostvaruje i za kupčevog supružnika, izvod iz matične knjige rođenih za kupčevo dete ili dete kupčevog supružnika ako se pravo na poresko oslobođenje ostvaruje i za ta lica…),
   • dokaz o prebivalištu članova porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za koje se ostvaruje pravo na poresko oslobođenje (overena fotokopija lične karte ili potvrda o prebivalištu). Nadležni poreski organ, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, rešenjem utvrđuje poresku obavezu, odnosno pravo na poresko oslobođenje.

Na osnovu člana 21. Zakona o državnoj upravi (.Službeni glasnik RS., broj 79/05), Ministarstvo finansija dalo jeobjašnjenje u vezi prava na refundaciju PDV kupcu prvog stana:

Odredbom člana 56a stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Službeni glasnik RS, br. 84/04, 86/04 . ispravka, 61/05 i 61/07 – u daljem tekstu: Zakon) propisano je, da pravo na refundaciju PDV za kupovinu prvog stana, na osnovu podnetog zahteva, ima fizičko lice . punoletni državljanin Republike, sa prebivalištem na teritoriji Republike, koji kupuje prvi stan (u daljem tekstu: kupac prvog stana).

Prema odredbi stava 2. istog člana Zakona, kupac prvog stana može da ostvari refundaciju PDV iz stava 1. ovog člana, pod sledećim uslovima:

1. da od 1. jula 2006. godine do dana overe ugovora o kupoprodaji na osnovu kojeg stiče prvi stan nije imao u svojini, odnosno susvojini stan na teritoriji Republike;
2. da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena prodavcu.

1. kupac stana koji je ostvario refundaciju PDV po osnovu kupovine prvog stana;
2. član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana za kojeg je kupac prvog stana ostvario refundaciju PDV, u slučaju kada taj član porodičnog domaćinstva kupuje stan;
3. kupac stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu;
4. član porodičnog domaćinstva kupca stana koji je stekao prvi stan bez obaveze prodavca da za promet tog stana plati porez na prenos apsolutnih prava po osnovu kupovine prvog stana u skladu sa zakonom kojim se uređuju porezi na imovinu, a za koga je ostvareno to poresko oslobođenje.

1. izvod iz matične knjige rođenih;
2. uverenje o državljanstvu;
3. dokaz o prebivalištu (overena fotokopija lične karte ili potvrda o prebivalištu);
4. overena kopija ugovora o kupoprodaji stana;
5. račun ili drugi dokument koji služi kao račun o kupoprodaji stana u kojem je iskazan PDV;
6. dokaz da je ugovorena cena stana sa PDV u potpunosti isplaćena;
7. overena izjava kupca stana da kupuje prvi stan.

1. dokument kojim se potvrđuje da je fizičko lice po osnovu koga kupac prvog stana zahteva refundaciju PDV član porodičnog domaćinstva kupca prvog stana u skladu sa članom 56a stav 5. Zakona (npr. izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih i dr);
2. dokaz o prebivalištu člana porodičnog domaćinstva (overena fotokopija lične karte ili potvrda o prebivalištu).